Некрополе Стећака

Стећци су средњовјековни монолитни камени споменици везани за цјело подручије данашње Босне и Херцеговине, те дијелова Србије, Црне Горе и Хрватске .
На основу расположивих података се може тврдити да се појављујују од друге половине XИИ, вијека да њихова фаза траје и кроз XИИИ вијек, да се интезивно клешу и украшавају у XИВ и XВ вијеку ова врста умјетности постпно нестаје.
Од 70.000 евиднетираних стећака на 330 локалитета , у Босни и Херцегови налази се око 60.000 стећака , у Хрватској 4400, у Црној Гори око 35000 и у Србији око 4100. Основне групе стећака чине положене и усправни камени монолити.
По заступљености најбројнију групу чине сандуци, затим плоче, а најмањи број је сљемењака. Положени споменици представљају примарну форму стећака и заступљени су на читавом подручју њихова распростирања. Међу усправним каменим монолитима распознају се сљедећи типови: стела, ступ (обелиск), крстача и ниша

Међу украсним мотивима на стећцима, уз њихов наглашени симболизам својствен средњовјековној умјетности, распознају се свјетовни, религиозни симболи и остали орнаменти који се међусобно преплићу и употпуњују.
Уопштено узевши орнаментика стећака открива схваћања и осјећања цијеле једне епохе, како људи који су судјеловали у њиховој изради тако и покојника који су ту нашли своја задња одредишта, по чијој су жељи – како кажу поједини натписи – стећци и клесани.

Према свједочанствима натписа постоје следећи називи, који се преклапају и паралелно користе за обиљежавање стећака: „билиг“, „кâм (камен)“, „зламен“, „кућа“ и „вјечни дом“. Називи укоријењени у народу су: „мраморје“, „машети“ „грчки гробови“, „старе гробнице“, „каурско гробље“, „дивовско камење“.

Најчешће кориштен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да „стоји“ изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати – стојећи или, како се раније говорило „стећи“.
Основне групе стећака су положени и усправни камени монолити. Међу усправним каменим монолитима распознају се следеће варијанте: стела, ступ (обелиск), крстача и нишан. Споменици ове врсте у већем броју налазе се у сјевероисточној Босни (околина Сребренице и Зворника), док се у другим предјелима Босне и Херцеговине појављују појединачно. Највећи број стећака припада врсти положених монолита, који се појављују у три форме: плоча, сандук и саркофаг (сљемењак).

Некрополе стећака у Рудом:

1. Цигле, Штрпци. Праисторјски тумули
2. Црквина, Прибидоли. Римско насеље
3. Црквина, Обрвена. Средњовјековна некропола са 120 стећака.
4. Дубочки брод, Дубац. Средњовјековна некрпола са 2 стећака
5. Грабовица ,Стргачина. Средњовјековна некропола са 30 стећака
6. Градац(Лијепи град), Устибар. Средњовјековни град измедђу Лима и лијеве притоке Сутјеске
7. Градина , Долови. Средњовјековни град Лим
8. Липов до, Шахдани. Средњовјековна некропола са 110 стећака
9. Луке, Шахдани. Средњовјековна некропола са 1 спомеником
10. Љубањ, Сетихово. Средњовјековни град са Великом и Малом Љубњу, зидови има и на локалитету Туратовац
11. Мраморије , Пазаље, Средњовјековна некропола са 180 стећака
12. Стргачина. Стргачина. Средњовјековна некропола са 60 стећака
13. Оглавак, Бијело Брдо. Средњовјекона некропола са 2 споменика
14. Околишта, Штрпци. Средњовјековна некропола стећака
15. Штрпци 1,Штрпци . Праисторијски тумули.
16. Штрпци 2 , Штрпци. Праисторијска остава
17. Зарбовина, Зарбовина. Средњовјековна некропола са 10 стећака

 

 

Налазиште стећака у Полимљу

Општина Рудо је позната по налазиштима стећака. Она на самој својој општини има више локалитета са огромним бројем стећака. Међутим једно јако велико налазиште стећака налази се надомак самог Рудом у Полимљу. Полимље се налази на лијевој обали ријеке Лим и удаљено је од градског насеља Рудо 5 километара. Овај локалитет се простире на неких 160 километара квадратних. На њему је уочено 10 стећака врло невјешто одрађених а такође су примјетна и приподна оштећења. На стећцима нема никаквих натписа по  чему се закључује да припадају раном средњем вијеку. – Никола Павловић

 

 

 

 

Налазиште стећака недалеко од Соколовића 

Недалеко од цркве у Соколовићима у сеоском гробљу налази се велико налазиште стећака које до сада није било откривено. Ово налазиште се налази око 200метара западно од цркве и простире се на око 150м квадратних. У овом локалитету учено је 11 стећака који су врло невјешто израђени а такође се виде и  трагови што природних што физичких оштећења. На овим стећцима нема никаквих трагова писања или гравура па се може рећи да припадају раном  средњем вијеку. – Никола Павловић

 

Муминове турбе у Пребидолима надомак Рудог

Остатака турске културе у Рудом има многу, што не чуди обзиром да Рудо настаје у време најснажнијег доба Турске историје. Међутим једни од најљепших споменика Турске заоставштине јесу ТУРБЕТА. Турбета представљају споменики односно маузолеје над муслиманским гробовима. Обично се граде на мјестима гдје су сахрањени одређени муслимаснки великаши. Рудо је посебно богато јер на својој територији постоје четри оваква турбета. Једно од најочуванијих јесте муминово турбе у Пребидолима надомак рудог. Које највјероватније датира из 18-ог вијека.

Зао ово турбе се везује легенда: да је турски великаш Мумин гушио устанке по Србији и тамо смртно страдао, односно одрубљена му је глава. Међутим његов коњ у страху га је донио све до његовог родног мјеста у Пребидолима гдје је пао. На том мјесту је сахрањен а у част њега дигнуто је и турбе.

 

 

Created by Digitality.ba