Римски период

Рељефне представе оријенталног божанства Атиса пронађене на територији општине Рудо, говоре о раној насељености овог подручја, његовој стратегијској важности у тадашњем Римском цартсву, али и културној и друштвеној организацији живота народа на овом тлу. Представа Атиса је фигуралног типа, приказан је у свом уобичајеном изгледу, са лијевом ногом пребаченом преко десне, док се лијевом руком подлактио. На ногама има ципеле, приљубљене анаксиреде, опасан хитон, док му је преко рамена пребачен химатион скопчан на лијевом рамену. На глави носи фригијску капу, у десној држи штап. Ови споменици припадају периоду друге половине првог вијека па надаље. Култ бога Атиса је у нашу земљу дошао посредством Римљана (а исти је у Рим дошао у времену пунских ратова, те се одатле ширио у друге римске провинције). Продор и развој Атисовог култа у нашој земљи се обично везује за дјеловање и намјештење ВИИ римске легије. У овој легији је служио велики број Оријенталаца, те су током дужег боравка на овим просторима оставили трагове своје присутности кроз рељефне представе на разним типовима споменика. Садржај самог култа био је везан за комплекс вјеровања у загробни живот, те се и представе Атиса на надгробним споменицима могу тумачити као зближавање вјерника са самим божанством након смрти, које због своје улоге као бог вегетације може утицати на поновно обнављање циклуса рађања.

Главни споменици римског живота у руђанском крају и на подручју самог Рудог представљају два надгробна камена са натписима. Открио их је Сергејевски и навео да су некада биле узидани у камене куле старог моста на Лиму. Он је утврдио и старо римско гробље у страни испод некадашње зграде милиције. Један од та два камена садржи податак о муниципалном уређењу овог краја. Према његовом тумачењу то градско насеље са самоуправом могло би бити или у самом Рудом, или у његовој околини. Као потенцијалне насеобине под римском управом помињу се називи три мјеста на подручју општине Рудо – Мисајловина, Пребидоли, Рудо . Два локалитета у Пребидолима Црквине, такође потврђују постојање римске насеобине. На тим локацијама пронађене су три важна грађевинска материјала типична за римски период: зидарска опека, цијевно тијело, (вјероватно водоводна цијев), покровна опека. Још двије врсте материјалних докумената о животу овог краја у доба Римљана су: миљокази и римски новац. Миљокази као посебно обликовани каменови за означавање раздаљине на римским комуникацијама утврђени су у подручју Штрбаца (Бован и Штрпци). Римљани и романизирани Илири користили су као своје утврде некадашње градине које се налазе на висовима око Лима. На овај начин старе илирске градине нису престале да постоје током римске владавине. Оне су само добиле другачију сврху служећи као насеобине, или селишта одређених група (Бенац 1984 : 208). Једна од њих је градина изнад Сјеверина (подграђа). Овдје се ради о основи која нема везе са сјевером, односно сјевером, већ се претпоставља да је у питања изведеница од латинског Северус, породичног имена неколико римских царева, чија се владавина протезала од 193-307. године. У кањону Сутјеске, испод утврђења, налази се локалитете под именом Роман.

Извори:
Д. Сергејевски, Споменик СКА, ЛXXВИИ (1934), 2. Р, п. 15-16, бр. 18)
Е. Имамовић. Антички култни и вотивни споменици на подручју БиХ, Веселин Маселеша: Сарајево, 1977.
Бенац Алојз и др. Културна историја Босне и Херцеговине,Веселин Маслеша : Сарајево, 1984.

Текст приредила : Јована Остојић

Created by Digitality.ba