Соколовићи

Период XВИ вијека у руђанском крају обиљежила је породица Соколовић, која потиче из истоименог села Соколовићи удаљеног 4 км од Рудог, са десне стране регионалног пута који од Рудог води ка Сарајеву.

Три личности везују се за ово подручје:
1. Мехмед Соколовић, високи чиновник и велики везир Османског царства 1565 – 1579;
2. Мустафа Соколовић, босански санџак-бег и будимски беглер-бег оснивач касабе Рудо 1555. године;
3. Макарије Соколовић, српски патријарх обновљене Пећке патријаршије (1557 -1571).

За Мустафу Соколовића претпоставља се да је синовац великог везира Мехмеда, а за Макарија нас традиција увјерава да је брат, а историјски извори да је његов најближи сродник.

Мехмед паша Соколовић

Породица из које је потицао припадала је реду ситног сеоског племства а по вјероисповјести били су православни хришћани. Отац му се звао Димитрије, а мајчино име није познато. Дјечаку су на крштењу дали име Бајо. По српском предању Димитрије је имао још три, а по турским писцима још два сина и једну кћер. Поред Димитрија, као што свједочи турски извор, у истом селу је живио и његов брат, са четири сина и двије кћери. Најближих рођака имао је и у оближњем селу Раванцима. Занимљива је прича о самом рођењу малог Баја која се препричава са кољена на кољено.

Док је још сина носила под појасом, Бајова мајка је, прича предање, уочи Божића уснила сан „да јој је никао бор из утробе, на гранама свијет натрилио“. Кад је то испричала свекру, који је, према обичају, свим укућанима требало да протумачи сновиђења у тој ноћи, старац је снаху добро погледао и рекао јој: „Дај, Боже, да буде срећно, моја снахо, али мучно да ти родиш земљи господара“.

Бајо је учио књигу у Милешеви, гдје је његов стриц (према млетачком предању) или ујак (према турским сведоцима) био калуђер. Како је имао браће, дјечак је вјероватно био најмијењен калуђерском позиву. У манастиру је прво био ђак, а кад је изучио књигу био је појац (одговарао је за вријеме службе у цркви) и како је сам говорио млетачком амбасадору са осамнаест година био је од пјевнице одведен у јањичаре. Османлије нису јањичаре купили случајно већ су бирали ситно племство и учене људе који су се истицали знањем и умијећем.
У вријеме султана Сулејмана извјесни Јешилџе Мехмед-бег добио је задатак да купи јањичаре по Босни. Тако је доспио и у Соколовиће. Не зна се поуздано да ли се млади Бајо случајно затекао код куће или је бег дознавши каквог сина има Димитрије послао да младића доведу из манастира Милешево. Породица се љуто опирала томе, чак су молили и калуђера (ујака-стрица Бајовог) да да откуп у злату за Баја, али ништа није помогло. Младић је са још четрдесетак дјечака одведен у Једрене (некадашњу престоницу) гдје се налазио султан Сулејман.
Преобраћен у Мехмеда, Соколовић је своје прво васпитање добио у једренском царском сарају (двору).
У шест вијекова дугој историји Османске царевине, за вријеме тридесет и шест султана, измијењало се на власти укупно 210 великих везира. Међутим, турски историчари се слажу да само један од њих заслужује епитет највећег. То је Мехмед-паша Соколовић, поријеклом Србин из Босне, из Соколовића код Рудог.

Макарије Соколовић је био први патријарх Српске православне цркве када је она обновљена као Пећка патријаршија 1557. године. Са трона се повукао 1571. , а умро 1574. године. Простор патријаршије обухватао је поред земаља цара Душана и Уроша Немањића, још и подручја Бачке, Баната, Барање, Срема, Славоније, Босанске Крајине, Босне, Лике, Крбаве и Далмације и имао је више од четрдесет епархија.
Пећка патријаршија функционисала је до 1766. када је поново укинута и тај простор потчињен Цариградској патријаршији. Патријарх Макарије је од султана добио све повластице које је имао цариградски патријарх: управљање црквеном имовином, наплаћивање црквених дажбина, наслеђивање имовине оних који су умрли без наследника, потврђивање правила свих еснафских организација, суђење у брачним споровима и предметима кривичне природе.
За вријеме патријарха Макарија обновљени су манастири Бања код Прибоја, Грачаница, Студеница, Пећка патријаршија, Будисавци на Косову. У манастирима је оживела иконописачка, алатарска и преписивачка дјелатност. Умјетност, књижевност и цијелокупна српска култура доживљавају тада својеврсну ренесансу.
Због болести повукао се са трона 1571. предајући патријаршијски трон свом синовцу Антонију Соколовићу. Умро је 1574. године. Српска православна црква га прославља као светитеља 30. августа по јулијанском тј. 12. септембра по грегоријанском календару.
Према предању отац Мехмед паше Соколовића примио је муслиманску вјеру, док је мајка остала у православној. Из тог разлога Бајо Соколовић је изградио и посветио џамију оцу, а недалеко од ње, на локалитету који се и данас зове Црквине, мајци је изградио цркву.

 

Задужбине Мехмед паше Соколвића 

На ужем подручју града Рудог налазе се двије задужбине Мехмед паше Соколовића. То су црква и џамија које се налазе у мјесту Соколовићи недалеко од Рудог. По предњу Мехмед паша Соколовић није заборавие своје родно мјесто па је у славу тога подигао  џамију у славу свог оца а цркву у славу своје мајке. Обје грађевине подигнуте су средином 16.вијека.  Данас се на том подручју налазе обје грађевине али нису аутентичног изгледа и материја. Пошто су више пута рушене и обнављане. Џамија је подигнута 1557.године али је порушена за време Другог свијетског рата па обновљена, а затим је нажалост поново порушена током задњег рата у Босни и Херцеговини, да би коначно била обновљена 2007. године и обитава и данас.

По предањау Мехмед Паша Соколовић је у исто вријеме кад и џамију , направио и цркву својој мајци. Међутим она није дуго обитавала на овим просторима и била је срушена још у 17.вијеку. Наиме по предању локално муслиманско становништво се жалило да је црква и љепша и боља од џамије тако да је морала бити уклоњена. Међутим у последњих неколико година она је поново направљена и то близу темеља некадашње цркве. -Никола Павловић

Спомен чесма у Соколовићима 

 

У близини данашње џамије у Соколовићима већ дуги низ година постоји и спомен чесма веома лијепог оријенталног изгледа. Датирање  њеног настанка је веома тешко али се са сигурношћу може се рећи да је и она напраљена у другој половини 16.вијека. Оно што је занимљиво код ове спомене чесме јесте у томе да је грађена од седре истог материјала којим је грађена и позната Мехмед пашина Ћуприја на Дрини. Такође овај споменик је аутентичног изгледа и није никада рушен. – Никола Павловић

 

 

Created by Digitality.ba