Легенде о Рудом

И. Легенда о освајању града Северина

Ударили Турци на град изнад села Северина , ударили узаман, нису га могли освојити никако.Опседајући тако град надју медју стијенама, куда тече вода Сућеска, неку бабу и обећају јој велико благо , само даим каже начин како ће истјерати Јерину из града. Баба се на паре полакоми и вели им овако: „ Надјите црвена коња ждријепца од седам година и седам мјесеци, дајте му јечам кроз три дана, а не дајте му воде пити . И онда пустите коња према Јеловику, а дје коњ закопа ногом, ту је вода и ту су чункови, што воду воде у град, одвратите воду , и Јерина ће тако сама изаћи.
Тако је то и било. Турска војска прекинула воду , а Јерини дотужила жедј, из дана у дан све то више. И Јерина морала напустити град , провукла се на тајна врата и окренула према шуму Јаворију. А понијела са собом и благо на мазги.Од брза хода мазга угинула у путу под товаром, таман код Рохач воде, у стијенама, и тако се то прозвало отуда именом Мазгина стијена. Јерина благо закопала у близини тог врела, четерес арашина од врела на неку страну, не зна се на коју, и отишла својим путем .

ИИ. Легенда-Турбе у Пребидолима
У Пребидоима крја Рудог има једно камено турбе, а у том турбету почива неки Турчин који се био с комитама из Србије. Комите имале битку баш овдје, крај турбета, а онда се даде у бијег према брду Цикоти. А један Турчин на коњу, онај што овдје лежи, дао се за њим у потјеру и сустигне једног комиту на путу,ђе се одмара .
„Стани влаше, побјећи ми нећеш!“
„Вала нит ћу бјежат- нит могу“ , одговори комит сав уморан од боја и хода .
И упусти се у борбу сабљама. Турчин онако на коњу, комита на земљи па био окретнији и дочекао врхом своје сабље Турчина по врату . Турчин се тако онеспособи, и коњ под њим право окрену натраг. У путу се почео кочити у врату, и оно мјесто гдје се то десило, прозвало се по томе Кочине. Јахао даље и још више ослабио па почео носити главу на скутама и оно мјесто, ено га онамо, види се, ђе му је глава пала на скуте, зове се и данас по томе Кути. Коњ га је носио још, овдје је с коња пао мртав па је на истом мјесту покопан, а на гробу му је онда направљено ово турбе .
И још нешто: која год породица имала земљу на којој је ово турбе, не да јој се у мушком породу, рађају се само женска чељад, и у тој кући се прижењавају момци са стране .
Тако је то и дан данас.

ИИИ. Легенда – Како је настало Рудо

Како је , велиш насатло Рудо ? Е, то ти је било ево овако подсигурно знај . Ово данашње, на бријегу, треће је по реду, а и прије Рудог Кара Мустафа-паша Соколовић, што је било у пољу , на лијевој обали Лима, било је још једно старије Рудо. Старо Рудо је два пута носила. Једном је Лим однио Кара Мустафа-пашину касабу, па се одмах иза тога почело градити ово данашње Рудо . Било је то уз неку циничну зиму. Заледио се читав Лим, настао дебле,предебел лед, а онда ужегло сунце, лед кренуо, санте леда се заглавиле се у тјеснацу ево овдје повише Гривина, од леда се начинио бент, вода се дигла па потопила и читаво Рудо,а када су санте тог бента брзином кренуле низ Лим , кренуо је истом брзином и читав Лим и тако однио са собом, ето, и оно прво Рудо.
А и Рудо што је било послије те поплаве, а прије овог данашњег, трећег Рудог изградио ти је Кара Мустафа-паша Соколовић, ближи род Мехемд паше Соколовића. Било је то овако .
Пошао Кара Мустафа с великом војском на Беч, гдје ли, ишао овуда и пао на конак таман гдје је и данашње Рудо, свој чадор био је мало издвојио и удари га ондје , ђе је жандарска касарна. Законачио Мустафа-паша с војском, и у глухо доба, увијек био крај њега, езан наспрам данашњег Рудог, на оној другој страни Лима, гдје су биле само топле и халучина. Није вјеровао својим ушима па ту учини и други конак, када поново езан у исти вакат. Остне и трећу ноћ, па опет у глухо доба езан. И рано ујутру трћег дана дадне направити сплав и пређе с мујезином на другу страну Лима. Кад тамо, а оно од саме воде па даље још мокри трагови људских стопа. Ишли по трагу даље и на једном се изгуби мокрина у дубини стопа. Разгрну ту сухо лишће од оних топола- кад испод њега гроб неког шехита . Мустафа-паша забиљежи то мјесто и отишао даље . А кад се врати с војске, затржио и добио од цара ферман да може ту градити џамију и курисати касабу, па направи најприје турбе над оним гробом, који се ено и дан данас види, само није оно старо, затим до турбета џамију, а од џамије хан, пуино дућан, читаву чаршију , а мало даље од чаршије и хаман, зна му се ено у Зајезеру и данас мјесто, зове се Хамамина. И Мустафа-паша добио још фетву, да се овдје у касабу могу слободно насељавати сви они , који би учинили крвнину, или која злодјела, за које се сијече глава ја ли рука , а да им суда није и да су слобдони, чим предју било како у Рудо. Тако је то и бивало, и Рудо израсло у велику касабу.

ИВ. ЛЕГЕНДА О РОДНОЈ КУЋИ МЕХМЕД ПАШЕ СОКОЛОВИЋА

На Раванцима постоји и још живи легенда о родној кући Радојице који је касније постао Мехмед-паша Соколовић.
Из зидина куће у којој се Радојица родио израстао је велики глог, огромно стабло каквог нема у околини. Овај грм не смије нико да посијече. Легенда каже да је у давна времена један од предака данашњих Кириџића посјекао тај грб па су му се двадесет година руке тресле.
Ни воду, која сијече као гром, не смије нико да поткопа, јер би су се могло исто десити. По легенди, на тој води мајка је Радојицу купала па отуда вјеровање да се вода не смије мутити нити поткопавати.

Created by Digitality.ba